Srpska folklorna društva širom sveta već decenijama predstavljaju stub kulturnog života dijaspore.
U njima se čuva i prenosi narodna tradicija, okupljaju se generacije mladih i starih, a kroz igru, pesmu i običaje održava se veza sa maticom.
Međutim, jedno od zanimljivih obeležja srpskih kulturno-umetničkih društava u dijaspori jesu njihova imena.
Gotovo da ne postoji grad u Evropi, Americi, Australiji ili Kanadi gde srpska zajednica deluje, a da među folklornim ansamblima nećete naići na nazive kao što su „Kolo“, „Sloga“, „Mladost“ ili „Opanak“, a osim tih i imena koji simbolizuju srpske istorijske ličonosti ili velike praznike koji su bili simboli srpskog identiteta.
Ova imena nisu slučajna, niti su nastala iz trenda, već iz duboko ukorenjene simbolike. „Kolo“ je najprepoznatljiviji srpski narodni ples, ali i simbol zajedništva – krug u kome su svi jednaki, povezani rukama, bez obzira na uzrast, poreklo ili društveni status.

U dijaspori, gde je zajednica često mala i rasuta, ime „Kolo“ nosi poruku da se kroz igru gradi jedinstvo i čuva identitet.
„Sloga“ je takođe reč snažne simbolike. Za Srbe u rasejanju, složnost i međusobna podrška često znače opstanak – i zajednice i tradicije. Kulturno-umetnička društva nisu samo mesta probe i nastupa, već i centri okupljanja, solidarnosti i očuvanja jezika i običaja. Naziv „Sloga“ stoga naglašava ono što se smatra temeljem svakog kolektivnog rada – jedinstvo.

„Mladost“ je ime koje upućuje na budućnost. Folklorna društva okupljaju decu i omladinu i upravo su oni garant da će se tradicija prenositi dalje. Kroz probe, nastupe i putovanja, mladi uče ne samo korake i pesme, već i vrednosti zajedništva i pripadnosti. Ime „Mladost“ odražava optimizam i veru da kultura neće nestati, već da će je nove generacije nastaviti.
„Opanak“, sa druge strane, vraća se osnovama – on je simbol seoskog života, nošnje i autentičnih korena srpske tradicije. Kao najprepoznatljiviji deo narodne garderobe, opanak je više od obuće – on je metafora za čvrstoću, izdržljivost i vezu sa zemljom. Za društva u dijaspori ovo ime ima i dodatnu dimenziju: ono podseća članove na poreklo i podvlači važnost očuvanja autentičnosti.

Gotovo svako srpsko kulturno-umetničko društvo u dijaspori bira ime koje nosi prepoznatljiv simbol i snažnu poruku. Ona su kratka, lako pamtljiva i univerzalna, ali i duboko emotivna. Bez obzira da li ansambl nosi ime „Kolo“, „Sloga“, „Mladost“, „Opanak“ ili neko slično, zajednička im je uloga – da okupe ljude, očuvaju identitet i kroz igru i pesmu prenesu srpsku tradiciju daleko od domovine.
U svetu gde se identiteti često razvodnjavaju, ovakva imena nisu samo oznake za folklorne ansamble – ona su simbol zajedništva i podsećanje na korene, a svaka proba i svaki nastup postaju mali praznici kulture i pripadnosti.