Srpska narodna tradicija bogata je igrama koje nisu samo za zabavu, već nose i simboliku, poruke i životnu mudrost.
Jedno od takvih kola je i „Svekrvino kolo“, čiji sam naziv odmah izaziva osmeh, ali i znatiželju.
Naziv „Svekrvino kolo“ potiče iz narodnog života i šaljivo odražava odnos snaje i svekrve – jedan od najpoznatijih motiva u srpskoj tradiciji. Snaha i svekrva često su bile u centru narodnih priča, pesama i šala, pa ni kolo nije izuzetak.
Ova igra ume da bude i „peckava“ i humoristična – jer se kroz igru i muziku prenose poruke o porodičnim odnosima, ali na topao, šaljiv način.
„Svekrvino kolo“ izvodi se uobičajeno u krugu, ali sa bržim i zahtevnijim koracima koji traže energiju i izdržljivost. Igrači često uz osmeh govore: „Ko izdrži do kraja Svekrvino kolo, izdržaće i svekrvu“.
Muzika je živahna, sa naglim ubrzanjima ritma, što daje posebnu draž i publici i igračima. Kao i mnoga druga srpska kola, i ovo se igralo na svadbama, saborima i velikim okupljanjima. Posebno je bilo popularno među mladima, jer se kroz igru pokazivala spretnost, snaga i izdržljivost.
„Svekrvino kolo“ danas je deo repertoara brojnih kulturno-umetničkih društava širom Srbije i dijaspore, koja ga igraju na smotrama folklora i međunarodnim festivalima.
Ovo kolo nas podseća da narodna igra nije samo pokret, već i prenos poruke, šale i životnog iskustva. Sačuvano je vekovima upravo zato što u sebi spaja zabavu, humor i tradiciju.
Svekrvino kolo je više od igre – to je šala u pokretu, deoidentiteta i dokaz kako je narod umeo da kroz muziku i ples govori o životu i porodici.