Kada se pomene srpska narodna nošnja, prva asocijacija mnogima je – šajkača.
Ovaj prepoznatljiv vojnički i narodski šešir, karakterističnog oblika, već vekovima ponosno krasi glave srpskih vojnika, seljaka, guslara, i folkloraša. Ali šajkača nije samo komad odeće – ona je istorijski simbol, svedok vremena, i živi znak identiteta jednog naroda.
Od reke do vojske – poreklo šajkače
Naziv „šajkača“ potiče od šajkaša, srpskih rečnih vojnika koji su služili u graničnim trupama Habsburške monarhije na Dunavu i Savi tokom 18. i 19. veka. Ovi hrabri čuvari rečnih granica nosili su karakteristične kape od tkanine, koje su bile praktične, izdržljive i lako prepoznatljive.
Vremenom se ovaj model razvio u ono što danas poznajemo kao šajkaču, a naročitu popularnost doživela je u drugoj polovini 19. veka, kada postaje deo vojne uniforme Kneževine, a kasnije i Kraljevine Srbije.
Šajkača kroz ratove i narodnu svest
Tokom Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, šajkača je postala neodvojivi deo srpskog vojnika. Nosili su je borci na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu… Za mnoge je predstavljala više od dela uniforme – bila je znak otpora, časti i čvrstine. Fotografije iz tog perioda gotovo uvek prikazuju vojnike sa šajkačom na glavi i pogledom punim prkosa i vere.
I posle ratova, šajkača je zadržala svoje mesto u narodnoj svesti. Postala je deo svečane narodne nošnje, obavezna u folklornim ansamblima, prisutna na saborima, slavama, seoskim svetkovinama i raznim kulturnim manifestacijama.
Uloga u folkloru i dijaspori
Danas, širom sveta, gde god srpski narod neguje svoju tradiciju, šajkača je simbol pripadnosti i ponosa. U folklornim društvima, ona nije samo scenski detalj – ona je most između današnjice i prošlosti.
Mladi koji je danas nose na glavi, iako rođeni daleko od Srbije, nose u sebi isti duh koji su nosili njihovi preci – duh naroda koji pamti, poštuje i ne zaboravlja.
Jednostavna, a snažna
Šajkača se najčešće pravi od tamnosivog ili crnog sukna, jednostavnog je kroja, bez ukrasa, ali upravo u toj jednostavnosti leži njena snaga. Nema kiča, nema sjaja – samo oblik koji vekovima prkosi zaboravu. Zna se šta znači i kome pripada.
Gde god da se pojavi, izaziva poštovanje i podseća da identitet ne blede – već se prenose.