U samom političkom i kulturnom centru SAD – Vašingtonu – već godinama uspešno deluje Srpski kulturni centar „Opančići“, simbol zajedništva, upornosti i ljubavi prema srpskoj tradiciji.
Kroz igru, pesmu, jezik i nošnju, članovi ovog centra sa ponosom predstavljaju srpsku kulturu u najlepšem svetlu – kako pred našom dijasporom, tako i pred širom američkom publikom.
Kao organizacija koja okuplja više generacija srpskih porodica, „Opančići“ nisu samo folklorni ansambl, već živa zajednica u kojoj se čuvaju identitet, sećanja i budućnost. O njihovom radu, uspehu i misiji da ostanu ambasadori srpske kulture u Americi – saznajemo u ovom ekskluzivnom razgovoru sa predsednicom Danica Marinac Dabić.
Kako je nastao Srpski Kulturni Centar i šta je bila početna vizija njegovog osnivanja?
Srpski kulturni centar „Opančići“ iznikao je iz želje i potrebe da u srcu Amerike zaživi nezavisna, neprofitna organizacija Srba, koja će kroz pesmu, igru i pisanu reč negovati srpsku tradiciju, graditi mostove prijateljstva sa drugim kulturama, i iznedriti nove generacije koje će nastaviti da pronose slavu srpskog naroda u Americi.
Po čemu se „Opančići“ izdvajaju od drugih kulturnih centara u dijaspori?
Zajednica Srba u Vašingtonu je relativno mala u poređenju sa metropolama poput Čikaga ili Njujorka, ali je istovremeno vrlo dinamična, živa i u stalnom rastu. Posebno je izražen priliv akademskih građana. Negujemo tečan srpski jezik u porodici i okruženju i ostajemo čvrsto povezani s otadžbinom – kako kroz emocije, tako i kroz projekte.
Srpski kulturni centar „Opančići“ odražava duh takve zajednice. Naši članovi su kreativni, inventivni, takmičarskog duha, teže autentičnosti i perfekcionizmu, uporni su – ali i tvrdoglavi. Većina bi volela da bude kolovođa, ali su spremni da se uhvate u kolo i igraju složno!
Lokacija u centru svetske moći pruža nam neslućene mogućnosti – da budemo prisutni na međunarodnim događajima i predstavimo bogatstvo srpske narodne baštine onima koji o Srbiji žele da uče kroz igru i pesmu.
Koliko članova danas broji vaš folklorni ansambl i odakle dolaze učesnici?
Folklorni ansambl okuplja decu i odrasle iz Vašingtona i okolnih država Merilenda i Virdžinije. Ove godine imamo oko 60 aktivnih igrača u četiri uzrasne grupe. Broj se prirodno menja – neki odlaze na studije, novi dolaze, ali se mnogi vraćaju da zaigraju sa svojim ansamblom. Posle zapaženih nastupa na mestima poput Smitsonijan muzeja i Vašingtonske arene, interesovanje za priključenje ansamblu dodatno raste.
Kako uključujete mlade naraštaje u rad centra i motivišete ih da ostanu povezani s korenima?
Porodica je ključna snaga naše organizacije. Imamo porodice gde i tri generacije igraju zajedno. Učestvuju u probama, organizaciji događaja, čuvanju nošnji.
Zato „Opančići“ nisu samo vanškolska aktivnost – oni su za nas više od igre. Kroz folklor, deca učvršćuju korene i stiču prijateljstva za ceo život. Stariji članovi postaju instruktori mlađima, a većinu uprave čine mladi, koji svojim idejama oblikuju budućnost centra.
Koliko je važno negovati tradiciju kroz muziku, ples i jezik u dijaspori?
Više nego ikada. Digitalizacija, prezasićenost informacijama i društvene mreže ugrožavaju lepotu jezika, naročito jezika malih naroda poput srpskog. Jezik je temelj identiteta. Folklor pomaže deci da kroz igru i pesmu usvajaju jezik, razvijaju ponos prema nasleđu i spontano preuzimaju odgovornost da postanu kulturni ambasadori srpstva u Americi.
Kako balansirate između očuvanja autentičnosti i prilagođavanja savremenoj publici?
Autentičnost je imperativ – srpsko kolo je dragoceni deo naše baštine i ne sme se trivijalizovati. Ipak, svaka generacija mora ostaviti svoj trag. Dobro poznavanje autentičnih igara omogućava nadogradnju – da splet postane priča o kraju i običajima. Energiju mladih treba usmeriti i pustiti ih da šire krila.
Da li ste primetili porast interesovanja za srpsku kulturu među mladima u SAD?
Apsolutno. Ne samo među srpskom decom, već i kod američkih prijatelja, komšija, kolega. Doprinose tome društvene mreže, dostupnost srpskih kanala, gostovanja umetnika iz Srbije. Učestvujemo na festivalima, u dečjim radionicama, na projekcijama srpskih filmova… U dokumentarnoj seriji „Srpsko kolo“ reditelja Željka Mirkovića, snimana je i epizoda iz Vašingtona – jedina snimljena van Srbije, što je za nas ogromna čast.
Kako sarađujete sa drugim srpskim zajednicama u dijaspori?
Radimo na tome. Iako su razdaljine u SAD velike, a deca često prezauzeta, trudimo se da se povežemo – kroz društvene mreže, virtuelna druženja, razmenu ideja. Planiramo gostovanja i zajedničke nastupe sa sličnim organizacijama u Americi, ali i globalno.
Kako vidite ulogu „Opančića“ u očuvanju srpskog identiteta?
Vrlo ozbiljno shvatamo tu misiju. Naša strategija nije da čekamo pozive – već da aktivno radimo na kvalitetu folklora i promociji kulture. Ulazak srpskog kola u UNESCO 2017. godine otvorio nam je mnoga vrata, ali to nije dovoljno. Naš zadatak je da, dostojanstveno i kontinuirano, kroz jezik, pesmu i igru, očuvamo srpski identitet.
Više puta ste nastupali na utakmicama – kako je došlo do te saradnje?
Lokacija Vašingtona nam omogućava saradnju sa ambasadom i velikim institucijama. U dogovoru sa Monumental Sports, predstavljali smo Srbiju u poluvremenima NBA utakmica, pred 15.000 gledalaca. Kroz pesmu i igru – pokazali smo duh i lepotu srpske kulture širokoj publici.
Koliko znače takvi nastupi?
Mnogo. Igra pred 15.000 ljudi, uz TV prenos širom Amerike, nosi ogromnu emociju. Srpske nošnje, zastave, suze radosnice među publikom i igračima – to je trenutak koji se pamti ceo život. Biti lice Srbije u tom trenutku – velika je čast.
Koliko su značajni za promociju srpske tradicije?
Veoma. U areni je igrao i naš šampion Nikola Jokić, a ambasada je aktivno promovisala Veče srpske tradicije. Reakcije publike su bile fantastične, a video snimci su obišli i društvene mreže i crkvene sajtove. Vladika Irinej je objavio tekst i snimak na sajtu Istočne Američke eparhije – što je za nas posebno priznanje.
Da li učestvujete na festivalima u Americi?
Da – najveći nastup imali smo u Gračanici u Čikagu. Negovanje prijateljstava širom SAD je važno, i radujemo se novim gostovanjima.
Kako Amerikanci gledaju na srpsku kulturu i tradiciju?
Sa velikim interesovanjem. Srpske igre, nošnje, pesme, hrana i gostoprimstvo – sve to ostavlja snažan utisak. Na manifestaciji „DC Passport Day“, srpsku ambasadu posetilo je preko 7.000 ljudi. Naši članovi su igrali u kontinuitetu šest sati, a gosti su se spontano priključivali kolu, slikali i učili o srpskoj kulturi – ostavljajući nezaboravan utisak.