Iza svakog koraka, pokreta i aplauza koji prati ansambl „Stevan Mokranjac“ iz Beča, stoji neiscrpna ljubav, znanje i vizija njihovog umetničkog rukovodioca – Milorada Runja.
Njegove koreografije nisu samo plesne slike – one su živa priča o identitetu, korenima i istrajnosti. Ansambl koji je šest puta zaredom poneo titulu apsolutnog prvaka Evrope nije slučajno na vrhu – iza tog uspeha stoje godine posvećenosti, timski rad i vera da je tradicija najlepši oblik slobode. U ovom intervjuu, Milorad Runjo otkriva kako se gradi šampionski ansambl, šta čini dobrog igrača i zašto folklor nije samo umetnost – već način života.
Zahvaljujući kojim faktorima je Mokranjac šest puta uzastopno apsolutni prvak Evrope u folkloru?
Postizanje vrhunskih rezultata, kao što su naši uspesi na Evropskoj smotri folklora, nije rezultat slučajnosti, već dugoročnog, planskog i predanog rada. Mokranjac jeste šestostruki pobednik ove smotre u poslednjih devet godina, što govori o kontinuitetu kvaliteta, ozbiljnosti u pristupu i viziji koju imamo.
Ključni faktori našeg uspeha su pre svega ljubav i poštovanje prema kulturnom nasleđu srpskog naroda. Kada imate jasan cilj da autentično predstavite tradiciju, svaki naredni korak — od zalaganja u sali, do organizacije ansambla — postaje smislen. Ogromnu ulogu imaju i naši stručni saradnici, koji se bave etnokoreologijom i etnomuzikologijom, a tu su i ljudi koji svakodnevno ulažu energiju u logistiku, pripreme, nošnje, repertoar i rad sa decom i omladinom. Taj timski duh čini da Mokranjac ne bude samo ansambl, već velika porodica.
Koliko vremena, truda i rada je potrebno da se uloži da bi se postigao uspeh?
Uspeh u folkloru, kao i u svakom ozbiljnom umetničkom radu, zahteva godine posvećenosti. Ništa ne dolazi preko noći — posebno kada govorimo o kolektivima poput našeg, gde je potrebno istovremeno razvijati i igrački kadar i organizacionu strukturu, i pedagoški pristup.
Sve počinje od najmlađih. Ulaganje u škole folklora i dečje ansamble je temelj budućih rezultata. Kroz rad sa decom ne samo da gradimo igrače, već i učimo mlade ljude vrednostima kao što su zajedništvo, poštovanje, disciplina i identitet. Kada imate snažnu bazu, generacije koje dolaze prirodno postaju nosioci programa, lideri ansambla i čuvari tradicije. To je proces koji traje, ali koji daje trajne i duboke rezultate.
Koliko nam je poznato, Vi kreirate i koreografije. Čime se vodite u izboru koreografija i šta Vam je inspiracija?
Kreiranje koreografije je jedno od najlepših, ali i najodgovornijih područja rada u folkloru. Svaka koreografija je više od umetničkog izraza — to je dokument jednog vremena, prostora, običaja i ljudi. Prilikom izbora teme, uvek se trudim da pristupim sa dubokim poštovanjem prema području koje želim da prikažem, njegovoj kulturi, verovanjima, pesmama, nošnjama i načinu života.
Inspiraciju pronalazim u raznolikosti i bogatstvu srpske tradicije. Naša narodna umetnost je beskrajno slojevita, puna izražajnosti, emocije, ritmova i karaktera. Vodim se i etnološkim karakteristikama određene regije, pa tako koreografija uvek ima svoju dubinu i pozadinu — nije samo igra, već i priča. Cilj mi je da kroz pokret, muziku i scenski izraz prenesem duh jednog kraja, ali i da kod publike izazovem emociju i poštovanje prema onome što gledaju.
Kako se postaje dobar igrač i šta karakteriše dobrog igrača?
Dobar igrač se stvara strpljivo, uz mnogo rada i pravog vođenja. Tehnika, kondicija i preciznost su važne, ali ono što od igrača pravi umetnika jeste sposobnost da izrazi emociju i prenese priču. Dobar igrač razume šta igra, zna simboliku pokreta, zna kako da sarađuje sa partnerima i ansamblom, i zna da svaka proba i nastup imaju svoje značenje.
Karakteriše ga samodisciplina, spremnost na učenje, ali i ljubav prema igri. Nije dovoljno da neko „zna korake“ — mora da ih živi i da bude most između tradicije i publike.
Koji Vam je najdraži, a koji najteži deo posla?
Najlepši deo mog posla svakako je svakodnevni rad u sali. Tamo se dešava magija — deca i mladi nam svakodnevno pokazuju koliko su spremni da uče, da se razvijaju i da daju deo sebe tradiciji. Njihova energija, iskrenost i radoznalost daju nam snagu da idemo dalje. Svaki njihov napredak je i naša pobeda.
Što se tiče najtežeg dela — iskreno, kada radite ono što volite, teško je govoriti o nečemu kao o „teretu“. Naravno, ima dana kada ste umorni, kada se suočavate sa izazovima organizacije, logistike, finansija, ali to sve bledi pred osećajem ispunjenosti koji folklor donosi.
Da li pamtite neki nastup posebno?
Svaki nastup ostaje urezan u sećanju na svoj način. Bilo da je reč o velikim binama širom Evrope, gostovanjima u dijaspori, ili nastupima na matičnom tlu, svaki od njih nosi posebnu atmosferu. Ipak, posebno emotivni su oni trenuci kada nastupamo pred našom dijasporom — tada osećamo kako srce publike i nas igrača kuca istim ritmom. To su trenuci kada folklor postaje mnogo više od igre — postaje veza, dom, identitet.
Kako se pripremate za predstojeće smotre koje vas očekuju ove godine i kojim koreografijama nastupate?
Ove godine se sa velikim uzbuđenjem pripremamo za Evropsku smotru folklora u Banjaluci. Predstavićemo se koreografijom „Igre i pesme Starog Vlaha – Zapadna Srbija“, kojom želimo da dočaramo bogatstvo i duh tog kraja. Ova koreografija je rezultat dvomesečnog intenzivnog rada u sali, ali i duže pripreme kroz istraživanje i umetničku obradu.
Uloženo je mnogo vremena u svaki detalj — od pokreta, pevačkih deonica, muzičkog aranžmana, do vizuelnog identiteta i nošnji. Očekujemo pozitivan rezultat, ali ono što je za nas važnije jeste osećaj da ćemo na pravi način predstaviti jedno divno parče srpskog nasleđa.
Koliko je važno čuvanje i negovanje tradicije jednog naroda?
Za nas koji živimo van granica Republike Srbije, očuvanje tradicije ima poseban značaj. Ona je naša veza sa korenima, sa precima, sa jezikom i identitetom. Kroz igru, pesmu, govor i običaje, mi čuvamo ono što jesmo i prenosimo to dalje — svojoj deci, komšijama, prijateljima drugih nacija.
Negovanjem tradicije, mi obogaćujemo i sredine u kojima živimo. Folklor postaje naš jezik komunikacije sa svetom — on je i umetnost, i poruka, i svedočanstvo jednog naroda koji zna da se ponosi sobom i svojim nasleđem.