Kao krovna organizacija srpske zajednice, Savez je tokom tri decenije delovanja imao ključnu ulogu u povezivanju kulturno-umetničkih društava, organizaciji manifestacija i očuvanju srpske tradicije u multikulturnom okruženju Slovenije.
Kada i sa kojom idejom je osnovan SSDS, i po čemu se njegovi ciljevi danas razlikuju od onih iz početaka?
Savez srpskih društava osnovan je, da kažemo, spontano, u vidu mnoštva društava koja su se pojavila u ranim 90-im godinama prošlog stoleća. Došlo je do organizovanja srpske zajednice u Sloveniji. Savez je realizovan kao krovna organizacija koja bi okupila sva društva pod jedan krov radi lakše međusobne komunikacije, pomoći i sveukupnog angažmana.
Koji su bili najveći izazovi tokom ovih 30 godina, i kako ih je Savez uspevao da prevaziđe?
Definitivno je Savez prošao kroz uspone i padove. Savez nema nikakvu mogućnost redovnog finansiranja sa bilo koje strane – tako lokalne samouprave, kao i države, što Slovenije, što matice Srbije i Republike Srpske. Projekti su jedini način kroz koji je moguće doći do jednog dela sredstava, pa je Savezu onemogućeno da bi kadrovski ili kako drugačije pomogao društvima onako kako srpska zajednica to zaslužuje. Rad Saveza je, kao i u ostalim društvima, baziran na volonterskoj osnovi i entuzijazmu ljudi.
Kako Savez uspostavlja saradnju među srpskim društvima širom Slovenije, i kako motiviše lokalne KUD-ove da budu aktivni?
Na način da redovno komunicira sa organima društava, da obilazi priredbe, i na taj način daje podršku društvima u radu. Pomaže u pronalaženju rešenja eventualnih problema. Deli neka svoja iskustva, kako društva ne bi radila greške, i pomaže im kod uspostavljanja međusobnih kontakata.
Kakva je saradnja sa slovenačkim i srpskim institucijama?
Saradnja je, kao već pomenuto, bazirana na nivou projektnog rada. Određena sredstva se u vidu sufinansiranja od institucija dobiju, ali je to i dalje samo deo sredstava. Veći deo mora da se obezbedi kroz članarine, dobrovoljne priloge i slično.
Kakvo je vaše viđenje budućih pravaca razvoja SSDS-a — kakvi projekti, manifestacije ili digitalne inovacije su planirane?
Prioritet su, naravno, društva, naši članovi, igrači, pevači, slikari, pesnici, muzičari, kulturni radnici. Svima njima želimo pomoći i uspostaviti Savez kao instituciju.Kako bi to mogli, želimo obezbediti prvo adekvatne prostorije za rad (sadašnje smo prerasli) i obezbediti redovan način finansiranja Saveza. Uspostaviti projektnu kancelariju Saveza, koja bi bila na raspolaganju svim društvima u Sloveniji. Uspostaviti info-tačku, centar gde bi Srbi koji dolaze u Sloveniju mogli da dobiju prve i korisne informacije, kako bi se lakše snašli u Sloveniji.
Naše redovne manifestacije koje radimo i koje kao naš program usavršavamo: Smotra dečijeg folklora, Smotra izvođačkih ansambala, Smotra veteranskih ansambala, Seminar za rukovodioce folklornih grupa, Vidovdanska akademija.
Šta bi folkloru u dijaspori bilo potrebno da postane profesionalniji?
Podrška matice na diplomatskom putu, podrška da matica Srbija na način vršenja pritisaka na naše nove zemlje i države omogući srpskom narodu kvalitetnu integraciju u društvo, ali i očuvanje srpskog narodnog identiteta, kulture, pisma, jezika. Kako bi to sve skupa moglo, neophodno je da Srbi dobiju status nacionalne manjine – pogotovo sada pričam za Sloveniju, gde su svi uslovi za to stvoreni.
Kako komentarišete dešavanja oko poslednje Evropske smotre srpskog folklora i koliko je ona važna za društva u dijaspori?
Smotre kao vid okupljanja, druženja, sklapanja prijateljstava, razmene iskustava i pozitivne energije su JAKO POTREBNE I BITNE. Smotra u vidu takmičenja – ko će brže, ko će više, ko će masovnije – NIKAKO I NEPOTREBNA.
Treba početi od samih društava. Mnoga društva po dijaspori imaju problem sa kadrovima, imaju problem da nađu kvalitetne pedagoge, ljude koji bi radili sa decom. Sa decom u moderno doba, u doba digitalnog sveta, sve je teže i zahtevnije raditi. Dešava se da društva dolaze na smotre iz nekih drugih motiva, jer su tako naučeni i sa strane njihovih vođa nedovoljno podučeni gde i zašto tamo idu.
Zviždanje bilo kome, na bilo koji način, je NEDOPUSTIVO. Tu je osnovna ćelija kulture promašena. Treba napraviti konkretan RESET i decu naučiti osnovnim manirima, koliko god to teško i dugoročan proces bio.
Tek onda će doći i kvalitet do izražaja, a smisao će se sam pojaviti.
Nekada su društva iz Slovenije bila apsolutni prvaci na evropskom nivou. Da li i u kojoj meri takva titula može doneti prednosti u radu društva?
Bila su, i nadamo se da će se i ta vremena vratiti. Kao gore rečeno, bile su i drugačije generacije, prihvatale su strožije principe u radu, da ne kažem da su bile kvalitetnije. I ova generacija ima svoje kvalitete, samo nedovoljno izpostavljene.
Te titule su, pre svega, podizale motivaciju – dolazilo je više članova i omladina je htela da bude pored pobedničkih timova. U tom vidu titule su omogućile bolji marketing, ali nije tu bilo neke druge prednosti. I dalje se moralo raditi na programima, koncertima, stvaranju novih grupa i generacija.
U kojim oblastima Savez planira da ulaže više resursa u narednim godinama (edukacija, izdavaštvo, infrastrukturna podrška društvima)?
Ovo zadnje najviše – izgraditi infrastrukturu kao podršku društvima, kucati na vrata institucija i predstavljati ta društva i taj Savez njima, kako bi ga približili i omogućili bolje i kvalitetnije projekte.
Koliko su Slovenci zainteresovani za događaje srpske zajednice?
U Sloveniji smo zadovoljni. Mi se trudimo – mogu to da kažem za sva naša društva u Sloveniji – da se rade jako kvalitetni programi u adekvatnim kulturnim centrima i koncertnim salama, i na taj način podižemo kvalitet programa i omogućimo kulturnim radnicima da se predstave na najbolji mogući način.
To je onda Slovencima pristupačnije i čak vole da posete naše koncerte. Štaviše, mnogo Slovenaca se priključuje i našim grupama, pre svega folklornim i muzičkim, jer im je naša kultura atraktivnija, emotivnija i na neki način bolja nego slovenačka.