U vremenu kada je očuvanje tradicije u dijaspori izazov sam po sebi, KUD „Kolo Sreće“ iz Graca uspeo je da za samo dve godine postane svetla tačka kulturnog života Srba u Austriji.
Na čelu ovog mladog i dinamičnog ansambla nalazi se Ljiljana Aksentić – žena čija energija, posvećenost i vera u moć zajedništva inspirišu svakog člana, od najmlađih do veterana.
U ovom intervjuu za opanaknews.com, Ljiljana govori o počecima ansambla, značaju podrške roditelja i zajednice, saradnji sa koreografom Aleksom Malićem, ali i o emocijama, izazovima i snovima koje nosi svaka nošnja, svako kolo i svaka scena na kojoj „Kolo Sreće“ nastupa.
Koliko dugo klub postoji i kako ste uspeli da okupite toliko mladih u folkloru?
KUD „Kolo Sreće“ osnovano je u aprilu 2022. godine i danas broji oko 90 aktivnih članova različitog uzrasta. Iako smo relativno mlad ansambl, naš entuzijazam i posvećenost brzo su nas istakli u zajednici. Ključ uspeha leži u tome što radimo sa srcem, uz profesionalan pristup i jasnu viziju. Mladima nudimo prostor za izražavanje, druženje i učenje, što ih prirodno privlači folkloru.
Koliko je važna podrška roditelja i lokalne zajednice u vašem radu?
Podrška roditelja i lokalne zajednice je nezamenjiva. Njihovo poverenje i angažovanje omogućavaju da funkcionišemo stabilno i da se razvijamo. Kada roditelji prepoznaju da folklor deci pruža mnogo više od igre – tada dobijamo zajednicu koja diše kao jedno.
Kako izgleda saradnja sa koreografom Aleksom Malićem i koliko on doprinosi razvoju vaše grupe?
Naš koreograf Aleksa Malić unosi profesionalnost, disciplinu i kreativnost u svaki segment rada. Saradnja sa njim je dragocena – ne samo zbog njegovog znanja, već i zbog inspiracije koju pruža članovima. On je stub umetničkog izraza našeg ansambla.
Šta za vas znači očuvanje tradicije i kako ga uspešno prenosite mlađim generacijama?
Za nas, očuvanje tradicije znači očuvanje identiteta. Kroz igru, pesmu i nošnju prenosimo vrednosti koje nas definišu kao narod. Trudimo se da taj proces učinimo savremenim, zabavnim i bliskim deci i mladima, kako bi tradicija živela i u budućim generacijama.
Koliko je važno imati stručnog i posvećenog koreografa u radu sa mladima?
U radu sa decom i mladima izuzetno je važno imati stručnog i posvećenog koreografa. Takva osoba mora biti pedagog, umetnik i lider – i Aleksa sve to uspešno kombinuje. Zahvaljujući njemu, naši članovi napreduju i na sceni i van nje.
Da li smatrate da folklor može biti sredstvo povezivanja naroda i prevazilaženja granica?
Verujemo da folklor ima moć da povezuje ljude, bez obzira na poreklo. Kultura je univerzalni jezik – kroz igru, pesmu i nošnju možemo komunicirati i graditi prijateljstva, prevazilaziti granice i negovati međusobno poštovanje.
Šta je vaš cilj kada izađete na scenu – pobeda, prikaz tradicije ili nešto treće?
Naš cilj kada izađemo na scenu nije isključivo pobeda – mnogo važnije nam je da autentično prikažemo tradiciju, da naši članovi daju sve od sebe i da publika oseti ljubav prema kulturi koju prenosimo. Ako u tome uspemo, onda smo već pobedili.
Šta vas lično motiviše da ulažete vreme i energiju u rad kluba i očuvanje kulture?
Lično me motiviše ljubav prema tradiciji i želja da deca imaju priliku da odrastaju uz prave vrednosti. Ulažem svoje vreme i energiju jer verujem da ono što radimo ostavlja trag – ne samo na sceni, već i u životima mladih ljudi.
Kada pogledate svoju grupu na sceni, šta tada osećate kao predsednica, ali i kao čovek?
Kada vidim svoju grupu na sceni, ispunjena sam ponosom – kao predsednica, jer znam koliko rada stoji iza svakog nastupa, i kao čovek, jer gledam mlade ljude kako s ljubavlju neguju ono što su im preneli njihovi preci. To je neprocenjiv osećaj.
Šta biste poručili deci i mladima koji se još nisu uključili u folklor – zašto je to važno?
Poručila bih deci i mladima koji još nisu deo folklora: pridružite nam se! Kroz folklor ćete naučiti o sebi, upoznati nove prijatelje, razvijati talenat i pripadnost. To je iskustvo koje vas menja nabolje i ostaje zauvek u srcu.
O prvom nastupu na Austrijskoj smotri srpskog folklora
Kako biste opisali osećaj nastupa na Austrijskoj smotri srpskog folklora i šta vam je bilo najemotivnije u tom trenutku, s obzirom na to da ste prvi put nastupali?
Iako nam ovo nije bio prvi nastup na smotri, svaki put je poseban i emotivan. Ovo je bio naš treći nastup u okviru manifestacije, ali prvi put smo nastupili u takmičarskom delu, što je za nas bilo novo iskustvo. Svesni smo da jedan nastup ne definiše naš rad – to je samo trenutak koji ne odražava sav trud, posvećenost i kvalitet koji ulažemo tokom cele godine. Nama su važniji proces, druženje, koreografije koje gradimo i vrednosti koje prenosimo.
Šta je za vaš ansambl značilo predstaviti se koreografijom iz Bosilegradskog krajišta? Da li postoji posebna veza sa tim krajem?
Izbor koreografije iz Bosilegradskog krajišta za nas nije bio vezan za ličnu povezanost sa tim krajem, već za njenu snažnu energiju i karakter. Koreografija je veoma dinamična, živa i tehnički zahtevna – upravo ono što volimo da igramo. Mnogi igrači je opisuju kao “mušku” igru, što dodatno podiže nivo izazova, ali i motivacije.
Bili ste najmlađe društvo koje je učestvovalo – kako su se vaši članovi nosili sa tim izazovom?
Naši članovi su veoma mladi, pa je učešće na smotri za njih predstavljalo i uzbuđenje i veliku odgovornost. I pored treme, pokazali su neverovatnu hrabrost i ozbiljnost. Verujemo da ih je ovo iskustvo ojačalo i dodatno motivisalo za dalji rad.
Kako ocenjujete značaj ovakvih smotri za srpsku dijasporu u Austriji?
Iako cenimo trud i organizaciju, smatramo da ovakve smotre ne bi trebalo da imaju isključivo takmičarski karakter. Naš fokus je na negovanju tradicije, zajedništvu i kulturnoj razmeni, a ne na takmičenju po svaku cenu.