U svetu srpske narodne muzike i igre, malo koja melodija ima snagu da podigne celu salu na noge kao što to ima Žikino kolo. Sa prvim taktovima ove živahne i razigrane kompozicije, u mnogim domovima, salama i dvorištima već decenijama počinje veselje, a noge spontano kreću u ritmu koji je postao sinonim za srpsku radost.
Od violine do večnosti
Žikino kolo je delo legendarnog violiniste Živorada Žike Mitića, rodom iz sela Trnjane kod Zaječara. Bio je umetnik koji je svojim instrumentom znao da ispriča priču – od tuge i čežnje, do veselja i ponosa. Njegova verzija kola, nastala 1960-ih godina, brzo je nadmašila granice lokalnog i postala sveprisutna u repertoaru narodnih orkestara i ansambala širom bivše Jugoslavije.
Mitićeva violina imala je nešto posebno – u njoj se čula duša naroda. Žikino kolo nije bilo samo muzička numera, već himna života: ritmična, jednostavna za igranje, ali bogata emocijom i energijom. Zahvaljujući radijskim emisijama, gramofonskim pločama i narodnim veseljem, Žikino kolo ubrzo je postalo nezaobilazni deo svake proslave.
Kolo koje ne stari
Za razliku od mnogih tradicionalnih kola koja zahtevaju precizno uvežbane korake, Žikino kolo je pristupačno svima. Njegova lepršava forma i brzi tempo daju svakome priliku da se priključi – bilo da je reč o detetu na seoskom vašaru ili iseljeniku u dijaspori koji prvi put u životu uči narodne igre.
Upravo zbog te jednostavnosti i univerzalne privlačnosti, Žikino kolo se danas smatra modernim klasičnim kolom, koje se rado svira i igra i u folklornim ansamblima i na svadbama, slavama i narodnim saborima. Mnogi ga stavljaju rame uz rame sa Užičkim kolom, koje je simbol narodnog veselja.
Kulturni simbol
Iako nastalo u novijoj eri, Žikino kolo je uspešno našlo svoje mesto među tradicionalnim igrama koje se prenose s kolena na koleno. Njegova melodija odavno je izašla iz okvira Srbije – svira se i u dijaspori, na festivalima srpske kulture u Evropi, Americi, Kanadi i Australiji, kao simbol povezanosti sa domovinom.
Mnogi folklorni ansambli upravo njime zatvaraju svoje nastupe, jer donosi završnu euforiju – onaj poslednji krug u kojem se, kao u nekom ritualu, kroz pokret i muziku izražava kolektivna radost i snaga zajedništva.
Zvučna prošlost i sadašnjost
Danas, decenijama nakon što je prvi put zasvirano, Žikino kolo i dalje živi punim plućima. Postoji na stotinama snimaka, u interpretacijama harmonikaša, violinista, tamburaša, pa čak i u elektronskim i modernim obradama. To je još jedan dokaz da prava umetnost prevazilazi vreme, prostor i žanrove.
A negde u pozadini, kada zasvira ta poznata melodija, mnogi se sete skromnog violiniste sa juga Srbije, koji je – ni ne sluteći – stvorio kolo koje će vekovima igrati ceo narod.