Posle burnih reakcija i otvorenih pisama koja su stigla iz redova istaknutih folklornih društava dijaspore povodom Evropske smotre koja održana 7. i 8. juna u Banja Luci, među kojima su SKC „Stevan Mokranjac“ iz Beča i KUD „Biseri“ iz Francuske, oglasio se i Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF), koji već decenijama posvećeno radi na očuvanju srpske folklorne baštine.
U iskrenom intervjuu govori o uzrocima nezadovoljstva, problemima u funkcionisanju Asocijacije srpskog folklora dijaspore (ASFD), ali i o mogućnostima za zajednički napredak. Poručuje da je vreme za promene, ali i za međusobno razumevanje, otvoren dijalog i odgovorno delovanje.
Gospodine Stankoviću, kako Vi lično doživljavate otvorena pisma i javna obraćanja nekih od najaktivnijih folklornih društava iz dijaspore – pre svega SKC „Stevan Mokranjac“ iz Beča i KUD „Biseri“ iz Francuske?
Sve to vidim kao prirodnu reakciju nezadovoljnih članova Asocijacije srpskog folklora dijaspore. Ti ljudi zaista rade cele godine i ulažu veliki trud u očuvanje srpske tradicije i kulture. Dovedu koreografije do savršenstva i onda dožive vređanja na nastupu – što je totalni poraz.
Da li smatrate da su ovakve kritike plod trenutnih emocija, ili u njima prepoznajete dublje strukturne izazove u funkcionisanju Saveza i Asocijacije?
Svi smo mi ljudi i bilo bi čudno da se bavimo folklorom i kulturom, a da pritom nismo emotivni. Naravno da su emocije posle smotri pojačane u odnosu na visoka očekivanja. Sve što se u Asocijaciji dešava odražava se, kako na naše saveze, tako i na naša društva. Svedoci smo raznih ucena i bahatosti pojedinaca u okviru Asocijacije, što nikako ne služi na čast savezima koje oni predstavljaju i izaziva ogromno nezadovoljstvo naših članova.
Jedna od ključnih zamerki odnosi se na transparentnost donošenja odluka i konsultacije sa članstvom. Da li je možda došlo do prekida komunikacije i na koji način biste želeli da se taj odnos obnovi?
Na problematiku koju imamo ukazivano je još na skupštini prošle i pretprošle godine, ali nažalost po tom pitanju ništa nije urađeno. Problemi koji su se “vukli” i “gurali pod tepih” godinama unazad – kulminirali su okoštavanjem Asocijacije i traženjem krivca u drugima. Vreme je da se uzmemo u pamet i konačno pristupimo reviziji svega što je do sada rađeno, ali je mnogo bitnije da se fokusiramo na budućnost i u organizaciju uključimo mlade i stručne ljude – predstavnike društava iz dijaspore koja se zaista bave folklorom.
Digitalizacija sistema ocenjivanja označena je kao nerealan i frustrirajući mehanizam za mnoge učesnike. Iz kog razloga i postoji li plan da se taj sistem unapredi ili u potpunosti preispita uz učešće stručnjaka i predstavnika ansambala?
Generalno gledano, digitalizacija je nešto što je pozitivno viđeno, ali u smislu poboljšanja organizacije i komunikacije unutar Asocijacije. Što se tiče ocenjivanja, ispostavilo se da je to poprilično “bezosćajan” proces koji – posebno na način kako je sada propisan i uređen – ne daje prostora stručnom žiriju da revidira i usaglasi svoje kriterijume i način ocenjivanja. Sve to je dovelo do prilično šturog i oštrog načina ocenjivanja i izazvalo nezadovoljstvo ansambala koji su dobijali plakete za najbolji uigrani ansambl, nošnju, pevanje, a zatim jako loše ocene u zbiru – što je nelogično i zbunjujuće za učesnike.
Koliko su za Vas lično važni poverenje, osećaj pravednosti i međusobno uvažavanje u okviru folklorne zajednice u dijaspori? I da li osećate ličnu odgovornost kada su ti temelji narušeni?
Naravno da osećam ličnu odgovornost – to bi morali da budu temelji funkcionisanja svake, pa i naše organizacije. Ukoliko nema poverenja, osećaja pravednosti i međusobnog uvažavanja, naš rad se neminovno urušava.
Da li postoji spremnost da se organizuje otvoreni forum ili sednica sa predstavnicima svih društava, kako bi se čulo što više glasova i zajednički došlo do konstruktivnih rešenja?
Sigurno da postoji, inače ne bi bilo reakcija. Sada je najvažnije da se strasti smire i da se ne pokvare međuljudski odnosi, pa da se onda svi okupimo i dogovorimo oko zajedničkog rada i daljeg funkcionisanja.
Neki iz folklorne zajednice izražavaju sumnju da je Asocijacija kao krovna organizacija izgubila legitimitet. Šta biste Vi rekli tim ansamblima i kako planirate da vratite njihovo poverenje?
Asocijacija je samo još jedna organizacija u nizu koja bi trebalo da služi okupljanju naših organizacija i opštem dobru folkloraša. Nažalost, javlja se utisak da je postala organizacija sama za sebe, bez sluha za potrebe svojih članova. Smisao bi morao da bude, pored organizacije velikih manifestacija, očuvanje i unapređenje našeg folklora – kako u dijaspori, tako i u matici. Legitimtet ima onoliko koliko se naši ljudi identifikuju sa ovom Asocijacijom. Ukoliko to ne bude tako, ljudi će se okupiti i doneti zajedničku odluku šta nam je dalje činiti – ali zajedno i bez podela. Asocijacija mora biti institucija od koje naša društva i članovi u njima imaju stvarnu, vidljivu korist.
Za kraj, koja bi bila Vaša poruka svima onima koji trenutno razmišljaju da se distanciraju od Saveza ili čak da prestanu da učestvuju na budućim smotrama?
Moja poruka svima je da pokušaju da savladaju svoje emocije u ovom trenutku i da ne deluju ishitreno – najlakše je odustati. Dosta je vraćanja u prošlost i traženja krivaca – vreme je za prepoznavanje i rešavanje problema, i promene u skladu sa željama i potrebama naših folkloraša. Sastaćemo se i svi zajedno naći najbolja rešenja. Naši folkloraši znaju šta žele i šta ne žele – potrebno je samo da počnemo da se slušamo i da to sprovedemo u delo. Ako nešto ne menjaš, onda se s tim slažeš!