Evropska smotra srpskog folklora dijspore ove godine se održava 7. i 8. juna u Banja Luci u organizaciji Asocijacije srpskog folklora dijaspore. Predsednik ove organizacije Bojan Stefanović, koji je ujedno i predsednik Saveza srpskog folklora Francuske, u intervjuu za opanaknews.com govori o značaju Evropske smotre srpskog folklora, procesu selekcije, kao i ulozi folklora u očuvanju srpskog identiteta i povezivanju mladih u dijaspori.
Ovaj događaj, koji okuplja folklorna društva iz cele Evrope, postao je nezaobilazna manifestacija kulture i zajedništva, a Stefanović ističe koliko je važno negovati tradiciju i jezik među novim generacijama van matice.
Evropska smotra srpskog folklora postala je simbol zajedništva dijaspore. Kako biste ukratko opisali značaj ovog događaja danas?
Evropska smotra srpskog folklora danas predstavlja mnogo više od takmičenja – ona je snažan simbol jedinstva i očuvanja identiteta srpske dijaspore. Kroz igre, pesmu i nošnju, mladi iz različitih evropskih zemalja imaju priliku da se povežu, druže i steknu nova prijateljstva. Upravo taj duh zajedništva i međusobnog poštovanja čini ovaj događaj posebnim. Osim što neguje kulturno nasleđe, smotra podstiče decu da govore srpskim jezikom i razvijaju osećaj pripadnosti, bez obzira na to gde odrastaju.
Koliko se društava očekuje ove godine i iz kojih zemalja dolaze?
Za takmičarski deo prijavljeno je ukupno 31 društvo, dok su za sada dve prijave pristigle za revijalni nastup. Prijave za takmičarski program su zatvorene, dok su revijalne i dalje otvorene, ali isključivo za društva iz Republike Srpske.
Na ovogodišnjoj smotri učestvuju kulturno-umetnička društva iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Francuske, Rumunije, Slovenije i Hrvatske.
Koliko je izazovno organizovati događaj ovakvih razmera?
Organizacija ovakvog događaja je veoma zahtevna i nosi veliku odgovornost, ali zahvaljujući svima nama – predstavnicima ASFD-a, predsednicima matičnih saveza folklora i našem dugogodišnjem iskustvu u organizaciji – smatram da to radimo veoma uspešno.
Naravno, propusti se ponekad dese, ali se uvek trudimo da ih bude što manje. Naš zajednički rad i dobra sloga daju lep primer našim mališanima – da je sve moguće kada se dogovorimo i težimo ka istom cilju.
Kako izgleda proces selekcije i prijava ansambala? Ima li interesovanja većeg nego prethodnih godina?
ASFD ne vrši selekciju učesnika – to se obavlja u matičnim savezima i na matičnim smotrama. Oko 80% učesnika na matičnim smotrama stiče pravo da učestvuje na Evropskoj smotri, a na samim društvima je da odluče da li će to pravo i iskoristiti.
Nažalost, od pandemije pa do danas, primećen je pad broja društava koja učestvuju na Evropskoj smotri. Troipogodišnja pauza nakon kovida ostavila je traga na folklornu scenu širom Evrope, ali se nadamo da ćemo se uskoro vratiti u normalu, jer nam pristižu nove generacije.
Koji su kriterijumi za ocenjivanje nastupa?
Kriterijumi za ocenjivanje nastupa obuhvataju više elemenata, a ocenjivanje vrši stručni žiri sastavljen od vrhunskih etnomuzikologa. Oni pažljivo procenjuju igru, pevanje, nošnju, koreografiju i scenski nastup.
Sam proces bodovanja je veoma detaljan i složen, pa nije moguće izneti sve njegove aspekte u kratkim crtama. Ipak, svaki segment nastupa pažljivo se analizira kako bi ocenjivanje bilo što pravednije i objektivnije.
Na koji način ovakve smotre doprinose očuvanju srpskog identiteta u dijaspori?
Ovakve smotre značajno doprinose omasovljenju folklornih društava, jer se kroz druženje i zajedničke nastupe stvaraju nova prijateljstva, a deca i omladina komuniciraju na srpskom jeziku – uprkos tome što dolaze iz različitih zemalja širom Evrope. Svi se u matičnim zajednicama trudimo da naša deca govore srpski, i taj proces počinje od malih nogu.
Mališani, gledajući nastupe starijih izvođača, često požele da i sami jednog dana zakorače na scenu. Smotre su, zapravo, kruna dugogodišnjeg rada sa decom, a folklor je, po mom mišljenju, jedan od najlepših načina da predstavimo svoju maticu i bogatu kulturu – kako širom Evrope, tako i dalje.
Kako vi lično gledate na ulogu folklora u povezivanju generacija i očuvanju jezika, običaja i vrednosti?
Postoji jedna lepa izreka: “I mi bismo bili stranci da nam nisu ti opanci.”
Šta ima lepše nego kada se uhvatimo za ruke i zaigramo kolo, u kojem smo svi isti? Sama ta toplina i zajedništvo u kolu govore koliko smo mi Srbi povezani – i da samo kada smo svi zajedno, možemo postići mnogo.
Jer, kada jedna osoba igra – to više nije kolo. A kada nas je mnogo, tada kolo dobija svoj pravi smisao. To nas uči da samo ako svi igramo i radimo složno, možemo i da uspemo.
Nama, koji živimo van matice, folklor je često jedini način da sačuvamo svoj identitet i da negujemo nadu da će se naši mališani jednog dana, makar srcem, vratiti svojoj postojbini.
Da li se primećuje porast interesovanja mladih za folklor i tradiciju u poslednjim godinama?
Broj novih članova u našim društvima je u porastu, što nas posebno raduje. Nažalost, nakon pandemije kovida, broj izvođača i aktivnih udruženja znatno se smanjio. Dvogodišnja pauza u radu nije omogućila upis novih članova, pa će biti potrebno još nekoliko godina da se sve vrati u normalu. Ipak, verujemo da smo svi na dobrom putu da to i ostvarimo.
Kakvu atmosferu publika može očekivati u Banjaluci 7. i 8. juna?
Kao i uvek, očekuju nas vesela atmosfera, lepo druženje i nove koreografije. Banja Luka je prelep grad, tako da ne sumnjamo da će i ovog puta vladati prelepa i svečana atmosfera.
Koja je vaša poruka svim učesnicima, roditeljima, gostima i onima koji dolaze po prvi put?
Učesnicima želim puno uspeha i sreće u nastupima, roditeljima da bodre svoju decu i pruže im podršku, a gostima – posebno onima koji dolaze prvi put – da se lepo provedu i druže s nama. Uveriće se koliko je divno biti deo folklornog sveta, gde svi zajedno čuvamo naše kulturno bogatstvo.
Vidimo se u Banjaluci!