Kada tamburice zadrhte, a noge same krenu u korak – zna se, Moravac je počeo. Na svadbama, slavama, vašarima i folklornim scenama širom Srbije, ali i u dijaspori, ovo kolo nosi titulu najigranijeg i najvoljenijeg.
U njemu se ogleda narodna duša centralne Srbije – vedra, razigrana, ali i stamena i postojana.
Kolo Moravac potiče iz Šumadije, srca Srbije. Ime nosi po reci Moravi, koja vijuga kroz ravnice i brda, baš kao i koraci ovog kola – puni života, ali precizni, energični, a opet pitomi. Ne zna se tačno kada je nastalo, ali već decenijama živi u narodnom pamćenju, muzici i telu.
“Kad krene Moravac, cela sala ustaje – i stari i mladi. Kao da te povuče neka nevidljiva nit,” kaže Miodrag Petrović, rukovodilac folklornog ansambla iz Kragujevca. “To je naše, to je u krvi.”
Korak po korak – ritam naroda
U osnovi Moravca je jednostavan tročetvrtinski takt. Igrači se hvataju u polukrug, desna ruka preko leve, glave uspravne, osmeh širok. Koraci su laki, ali brzi – podižu se pete, hvata se ritam, a prostor između igrača diše u istom tempu.
U tom kolu nema glume. Sve je istinito: i zamah noge, i osmeh, i kap znoja. Zato ga igraju i folkloraši i obični ljudi, i na svadbi i na sceni. Nema nastupa folklorne grupe bez Moravca – kao što nema porodičnog veselja bez pečenja i šljivovice.
“Moravac nije samo kolo. On je dokaz da su naši ljudi znali da se raduju, da su živeli u ritmu zajedništva. Zato ga svi i osećaju kao svoje,” objasnili su etnomuzikolozi.
Moravac u dijaspori – korak koji povezuje
Zanimljivo je da Moravac igraju i Srbi iz Australije, Kanade, Amerike, pa čak i deca rođena van Srbije. On je postao simbol identiteta, spona sa korenima.
“Učimo decu Moravac kao što učimo da pišu ćirilicu. To je naš DNK,” kažu u kulturno – umetničkim društvima u dijaspori.
U eri digitalnih izazova, Moravac opstaje kao živa tradicija. Možda se više ne uči “na vašaru”, ali se igra s istom strašću, i uz istu tamburicu. Jednostavan, a dubok, veseo, a iskonski – Moravac je pesma u pokretu, srce koje igra.