U vremenu kada mnoge zajednice širom sveta traže način da sačuvaju svoj identitet, folklor ostaje snažan stub tradicije i povezanosti sa korenima. Srpska dijaspora u Austriji ne samo da čuva svoju kulturu, već je aktivno prenosi na mlađe generacije – kroz pesmu, igru, jezik i običaje.
Jedan od ključnih ljudi u toj misiji je Aleksandar Stanković, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF), koji već decenijama posvećeno radi na očuvanju srpske folklorne baštine.
U ovom intervjuu otkriva nam kako je započeo svoj put u folkloru, koji su ciljevi i izazovi organizacije koju vodi, i zašto je važno da se srpski jezik i tradicija neguju – gde god da se nalazimo.
Gospodine Stankoviću, recite nam ukratko nešto o svom životnom putu – kako ste došli do srpskog folklora?
Folklor je deo mog života još od detinjstva. Odrastao sam u pravoslavnoj porodici u kojoj se gajilo poštovanje prema tradiciji, muzici i običajima. Prvi put sam zaigrao u folkloru kao dečak u lokalnom kulturno-umetničkom društvu „Mramorak“ iz Mramorka, a ljubav prema srpskoj narodnoj pesmi, igri i zajedništvu me je pratila kroz sve faze života – pa i nakon dolaska u Austriju. Od kada znam za sebe pevam i prenosim dalje srpske tradicionalne pesme.
Šta za Vas lično znači srpski folklor i kako je uticao na Vaš život?
Srpski folklor je za mene mnogo više od igre – to je veza sa korenima, sa porodicom, sa narodom i njegovim običajima. Naučio me je disciplini, timskom radu, poštovanju prema prošlosti, ali i važnosti da se to prenosi dalje. Zahvaljujući folkloru, stekao sam prijatelje za ceo život.
Da li se sećate svog prvog nastupa u narodnoj nošnji?
Naravno! Bio sam uzbuđen, ali i ponosan- pre više od 32 godine. Sećam se da mi je nošnja bila malo velika, ali sam se osećao kao pravi čuvar tradicije. Tada još nisam znao da će taj osećaj postati deo mog identiteta.
Koji su glavni ciljevi ASSF?
ASSF ima za cilj očuvanje i promociju srpske folklorne tradicije među mladima u Austriji. Pored toga, radimo na umrežavanju društava, organizaciji smotri, edukaciji umetničkih rukovodilaca i jačanju zajedničkog nastupa srpske zajednice u kulturnom životu Austrije.
Koliko je trenutno udruženja član ASSF i kako se mreža razvijala tokom godina?
Trenutno imamo preko 30 aktivnih članica širom Austrije. Broj društava je postepeno rastao od 2020-e, kako je rasla potreba za koordinacijom i zajedničkim nastupima. Danas ASSF okuplja hiljade članova različitih generacija.
Koje starosne grupe su najviše uključene u radu folklornih udruženja? Da li postoje posebne sekcije?
Najbrojniji su deca i omladina, ali postoje i društva koja imaju sekcije i za odrasle i veterane. U mnogim društvima postoje dečije, omladinske i seniorske grupe, kao i pevačke ili instrumentalne sekcije. Svako može da pronađe sebi mesto u folkloru.
Koje manifestacije i takmičenja ASSF redovno organizuje?
Najpoznatije su Smotre kulturno umetničkog stvaralaštva Srba u Austriji kako za decu, tako i za odrasle, koja se ove godine održava po 40. put. Pored nje, planiramo da od ove godine organizujemo i seminare za umetničke rukovodioce.
Da li postoji saradnja sa organizacijama iz Srbije ili srpskom dijasporom u drugim državama?
Što se tiče saradnje sa Srbijom, ne smemo zaboraviti da je to naša kolevka tradicije i kulture. Pored saradnje sa institucijama, izuzetno nam je bitna saradnja sa brojnim stručnjacima iz sveta folklora i mogućnost da pribavimo kako neophodnu nošnju, tako i potrebnu literaruru. Što se tiče dijaspore, imamo odličnu saradnju sa Asocijacijom srpskog folklora dijaspore, čiji smo član i sa kojom zajedno organizujemo Evropske smotre folklora, koja će se ove godine održati u Banja Luci.
Kako teku pripreme za narednu Austrijsku smotru?
Pripreme su u punom jeku! Raduje nas veliki odziv društava i planiramo da jubilarna smotra ove godine bude kvalitetnija od svih do sada, kako organizaciono, tako i umetnički. Učesnici već intenzivno vežbaju, a mi se trudimo da sve bude spremno na vreme. Izuzetno nas raduje što ove godine, zahvaljujući odličnoj saradnji sa domaćinom SKD „Zavičaj“ iz Klagenfurta, možemo učesnicima da ponudimo odlične uslove – najbolje do sada i što će na taj način naša kultura i folklor biti predstavljeni u najboljem svetlu.
Koju ulogu folklor ima u očuvanju kulturnog identiteta srpske zajednice u Austriji?
Ogromnu. Kroz folklor učimo jezik, običaje, pesmu i igru. To je prostor gde deca uče ko su, odakle potiču i zašto je važno da čuvaju svoje korene. Ujedno, to je i most prema drugima – jer kroz igru komuniciramo i sa austrijskim društvom, odnosno prezentujemo našu bogatu tradiciju, folklor i običaje.
Kako vidite ravnotežu između integracije u austrijsko društvo i očuvanja sopstvenih korena?
Integracija ne znači asimilacija. Možemo biti uspešni i prihvaćeni u austrijskom društvu, a da i dalje negujemo svoj jezik i kulturu. Poznavanje jednog dodatnog jezika, kulture i običaja treba svi da razumeju i shvate kao prednost i obogaženje jedne osobe. Upravo folklor pruža zdravu osnovu za tu ravnotežu – daje identitet, ali i otvara vrata razumevanja kroz prezentacije srpskih pesama, igara i običaja. Srbi sa ponosom upražnjavaju i čuvaju svoj jezik i folklor dijaspori, ali isto tako poštuju tuđe običaje i kulturu.
Sa kojim izazovima se ASSF trenutno suočava – organizaciono, finansijski ili društveno?
Finansiranje je uvek izazov, kao i održavanje kontinuiteta u radu sa mladima. Takođe, balansiranje između tradicije i savremenog pristupa zahteva stalno prilagođavanje. Ali uz dobru volju i zajedništvo, uspevamo da idemo napred. Najveći izazov sa kojim se gotovo uvek suočavamo su podele i egocentričnost pojedinaca koji pokušavaju da naša društva upotrebe za neke svoje lične interese. Te osobe nikako ne razumeju šta znači biti deo jednog društva, jedne folklorne porodice u kojoj su interesi društva uvek iznad interesa pojedinaca.
Imate li konkretne planove ili vizije za narednih 3 do 5 godina?
Želimo da još više radimo na edukaciji i opismenjavanju mladih umetničkih rukovodilaca, digitalizaciji arhive narodnih igara, kao i stvaranju boljih uslova za rad naših društava i promociju našeg folklora u javnosti – kako u Austriji, tako i u matici.
Da li razmišljate o tome da folklor približite digitalnim platformama poput YouTube-a ili TikTok-a?
Apsolutno! Već imamo video sadržaje, a radimo i na prisustvu na društvenim mrežama. TikTok i YouTube mogu biti sjajni alati da folklor približimo mlađim generacijama na način koji im je prirodan.
Šta biste poručili mladima koji vole folklor, ali se još uvek nisu priključili nekom društvu?
Dođite, probajte – siguran sam da ćete se zaljubiti u igru, timski duh i atmosferu. Folklor nije samo igra, to je zajedništvo, prijateljstvo i iskustvo koje menja život, ali i predanje koje die sa kolena na koleno.
Da li imate neku poruku za naše čitaoce na kraju ovog razgovora?
Čuvajte svoje poreklo i kulturu, govorite srpski sa decom, podržavajte kulturne događaje. Biti deo folklora znači biti deo nečeg većeg – jednog naroda koji zna ko je i odakle je ma gde da se nalazio. Dok se govori srpski jezik i čuva folklor i tradicija – živeće i srpski narod!